Srpski klub Vidovdan

Forum srpskog i omladinskog kluba Vidovdana
 
PrijemPrijem  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Pristupi  

Delite
 

 Narodna muzika

Ići dole 
AutorPoruka
technozi_girl

technozi_girl

Broj poruka : 100
Godina : 32
Location : Linz/Novi-Sad
Datum upisa : 12.04.2008

Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitimeSub Apr 12, 2008 4:55 pm

Sta je to narodna muzika?
Da li danasnja omladina zna da ceni narodnu muziku?
Koliko ste Vi upuceni u to?




Srpska muzika 19. veka razvijala se širom Srpstva, u Srbiji i austrougarskim gradovima naseljenim srpskim življem, s centrima u Beogradu i vojvođanskim mestima. to je bilo vreme obeleženo amaterizmom, ali se u njemu začela srpska muzika romantičarskog stila, zasnovana na narodnom melosu. Pored srpskih muzičara domorodaca, njenom usponu su doprineli i stranci, osobito Česi, koji su bili horovođe u srpskim pevačkim društvima, svirali u orkestrima i predavali po školama.

Muzika je pretežno bila u službi rodoljubivih ideja i očuvanja naroda, što su pokazale i besede (koncepti s takozvanim mešovitim programom - horovima, solističkim i orkestarskim kompozicijama, kao i pozorišnim komadom) koje su organizovala crkvena pevačka društva, stožeri srpskog muzičkog života. Do vrhunca na polju negdašnje horske muzike prispelo se u Pančevu sedamdesetih a u Beogradu, Subotici i Kikindi osamdesetih godina 19. veka. U kragujevačkom teatru negovana je scenska muzika već u doba Miloša Obrenovića, a zatim u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (osnovano 1861), koje je izvodilo predstave za srpsku publiku u vojvođanskim i slavonskim mestima, kao i u beogradskom Narodnom pozorištu (osnovano 1868 /R. Pejović, Srpsko muzičko izvođaštvo romantičarskog doba, Beograd, 1991. Osnovnu literaturu za sagledavanje srpske istorije muzike 19. i 20. veka čine dva dela: S. Đurić-Klajn, Razvoj muzičke umetnosti u Srbiji, Historijski razvoj muzičke kulture u Jugoslaviji, Zagreb, 1962. i V. Peričić, Muzički stvaraoci u Srbiji, Beograd, 1969). Autor većine aranžmana i muzike za komade bio je Slovenac Davorin Jenko (1835-1914), koji je trideset godina bio dirigent Narodnog pozorišta. Od osamdesetih godina 19. veka u oba pozorišta postavljaju se operete i opere. Opera na Bulevaru operskog pevača internacionalnog renomea, basa Žarka Savića (1861-1934), bila je kratkog veka (1909-1911).

Orkestarsko koncertiranje počelo je 1842. u Beogradu, a uskoro potom je u ovom gradu gostovao Johan Štraus sa svojim orkestrom, izvodeći i sopstvene kompozicije inspirisane srpskim narodnim melosom, što su činili i drugi strani umetnici. Simfonijski koncerti priređivani su od devedesetih godina 19. veka. Pored pijanistkinje i kompozitorke Jovanke Stojković (1855-1892), izgleda učenice Franca Lista, koja je gostovala u Beču, Gracu, Pešti i Parizu, za srpsku publiku svirali su veliki violinisti Jan Kubelik i Anri Marto, zatim srpski violinista Dragomir Krančević, koga su slušali Beč, nemački gradovi i Pešta, pijanistkinja Sidonija Ilić, operska pevačica Sofija Sedmakova, koja je stekla reputaciju u nemačkim operskim kućama, zatim Beogradski kvartet i drugi. Godine 1899. osnovana je Srpska muzička škola.

Muzičari i nemuzičari melografisali su svetovnu i crkvenu narodnu muziku da bi se sačuvala i poslužila kao inspiracija kompozitorima. Muzičko stvaralaštvo bilo je orijentisano ka horovima, solo-pesmama i scenskim delima, dok su instrumentalni i vokalno-instrumentalni opusi bili manje bojni. Temelje profesionalne, nacionalno usmerene muzike postavio je kompozitor, pijanista i dirigent Kornelije Stanković (1831-1865), zaslužan kao zapisivač crkvene i svetovne narodne muzike. Njegovi sledbenici, delujući kao dirigenti i kompozitori, prihvatili su kao jedino moguće njegove ideje o nacionalnom stilu. Uzdigli su srpsko stvaralaštvo, a pojedinci su ga doveli do međunarodno priznatih vrednosti.

Centralna ličnost srpske muzike bio je Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1914), odgajen na srpskoj crkvenoj i narodnoj muzici.

Studirao je u Minhenu, Rimu i Lajpcigu. Kao dirigent Beogradskog pevačkog društva od 1887. godine, načinio je od ovog hora izvanredan izvođački ansambl i s njim gostovao u mnogim srbijanskim gradovima, šireći muzičku kulturu, a potom je preduzimao turnjee u austrougarske gradove da bi probudio nacionalna osećanja njihovih srpskih stanovnika i želju za ujedinjenjem, istovremeno pokazujući visok interpretacijski nivo. Prvo je posetio Dubrovnik, Kotor i Cetinje, zatim Skoplje, Solun i Budimpeštu; koncertirao je u Sofiji, Plovdivu i Carigradu, takođe u Petrogradu, Nižnjem Novgorodu, Moskvi i Kijevu, te najzad, 1899. u Berlinu, Drezdenu i Lajpcigu. Ova gostovanja pratili su srpski ambasadori i predstavnici zemalja u kojima su održavani koncerti, te su pružila izvanrednu izvanrednu priliku da se u stranim zemljama prikažu umetnički rezultati srpskog stvaralaštva i izvođaštva. Takvih pregnuća imala su i druga srpska pevačka društva.

Mokranjčevih Petnaest Rukoveti (1883-1909), horskih kompozicija a kapela, zasnovanih na narodnom melosu iz Srbije, Stare Srbije i s Kosova, iz Crne Gore, Makedonije i Bosne, vrhunska su dostignuća srpske muzike. One plene izvanrednim izborom narodnih melodija i njihovim oblikovanjem uslovljenim "smislom za latentne harmonske osnove napeva", primenom modalnih rešenja, korišćenjem kontrapunkta, "razrađene i gipke fakture". Efektan i duhovit hor Kozar, po dvema narodnim pesmama, takođe pokazuje kompozitorsku originalnost. Mokranjčeva crkvena dela poseduju iskonski, monumentalan, snažan, dubok, topao sadržaj (Opelo u fis molu, Liturgija, Tebe Boga hvalim). Ovaj veliki kompozitor bio je među prvim srpskim autorima etnomuzikoloških studija /Narodne pesme i igre sa melodijama iz Levča, Beograd, 1902; Osmoglasnik, Beograd, 1908/.

Pored horova, savremenici Stevana Mokranjca komponovali su opere, instrumentalne i vokalno-instrumentalne opuse, solo-pesme. Josif Marinković (1851-1931), svršen student praške Orguljaške škole, bio je dirigent beogradskog Akademskog pevačkog društva "Obilić". Kao prevashodni romantičar, autor je rodoljubivih horova (poznat je Narodni zbor, koji počinje rečima: "Hej trubaču, s bojne Drine"), horskih dela pod uticajem narodne muzike (Kola) i solo-pesama izrazite i raspevane melodike na tekstove srpskih pesnika (Molitva i Grm po Vojislavu Iliću).

Stanislav Binički (1872-1942) iskazao je svoje muzičke sposobnosti kao dirigent i kompozitor. Po završetku Minhenskog konzervatorijuma izvodio je simfonijsku literaturu s Orkestrom Kraljeve garde, a s ovim ansamblom i Pevačkim društvom "Obilić" vokalno-instrumentalna dela - Hajdnovih Sedam reči Hristovih i Stvaranje sveta, a 1910. Betovenovu Devetu simfoniju, koja je predstavljala izvanredan muzički događaj starog Beograda. Bio je to prvi direktor Beogradske opere i osnivač Muzičke škole "Stanković". Među njegovim kompozicijama jeste i opera Na uranku, u stilu italijanske verističke opere i srpskog gradskog folklora.

Kompozitor Isidor Bajić (1878-1915), đak Peštanskog konzervatorijuma, pokazao se kao vrstan organizator muzičkog života u Novom Sadu, gde je pokrenuo "Srpski muzički list", notnu ediciju Srpska muzička biblioteka i osnovao Muzičku školu. Dirigovao je, pisao članke i udžbenike i komponovao (opera Knez Ivo od Semberije, pesme, koje je narod prihvatio kao svoje i druga dela).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Aleksa_bre

Aleksa_bre

Broj poruka : 200
Godina : 37
Location : Линц
Datum upisa : 24.07.2007

Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Re: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitimeSre Maj 07, 2008 8:21 pm

Народна,етно и слично...

Биља Крстић,Ивана Жигон,Цуне Гојковић,Тома Здравковић,Васјилиија Радојчић...

Има доста добрих певача који заслужују да буду поменути,али немам толико времена Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
technozi_girl

technozi_girl

Broj poruka : 100
Godina : 32
Location : Linz/Novi-Sad
Datum upisa : 12.04.2008

Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Re: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitimeČet Maj 08, 2008 8:57 am

Aleksa_bre ::
Народна,етно и слично...

Биља Крстић,Ивана Жигон,Цуне Гојковић,Тома Здравковић,Васјилиија Радојчић...

Има доста добрих певача који заслужују да буду поменути,али немам толико времена Smile

Ja volim ako cemo o tome glas i pesme reci od, Merime Njegomir, one staaaaare od Goce Lazarevic
i Legende , njima skidam kapu savrseno pevaju

A da i Bilja Krstic upravu si Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Firer

Firer

Broj poruka : 26
Location : sepulcretum sindicatum
Datum upisa : 01.05.2008

Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Re: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitimeČet Maj 08, 2008 8:23 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.vidovdan-linz.at
Sanja_RS

Sanja_RS

Broj poruka : 65
Godina : 30
Location : LuDniCaA
Datum upisa : 21.08.2007

Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Re: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitimeČet Maj 08, 2008 9:22 pm

do sad sam se pitala ko je ovaj firer

al posle ovih gusli znam sad 100%..... Laughing Laughing lol!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Firer

Firer

Broj poruka : 26
Location : sepulcretum sindicatum
Datum upisa : 01.05.2008

Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Re: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitimePet Maj 09, 2008 3:19 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.vidovdan-linz.at
technozi_girl

technozi_girl

Broj poruka : 100
Godina : 32
Location : Linz/Novi-Sad
Datum upisa : 12.04.2008

Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Re: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitimePon Jun 02, 2008 1:59 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




Narodna muzika Empty
PočaljiNaslov: Re: Narodna muzika   Narodna muzika Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Narodna muzika
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Srpski klub Vidovdan :: Muzika, Filmovi-
Skoči na: