Srpski klub Vidovdan

Forum srpskog i omladinskog kluba Vidovdana
 
PrijemPrijem  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite
 

 Milutin Bojic

Ići dole 
AutorPoruka
Aleksa_bre

Aleksa_bre

Broj poruka : 200
Godina : 37
Location : Линц
Datum upisa : 24.07.2007

Milutin Bojic Empty
PočaljiNaslov: Milutin Bojic   Milutin Bojic Icon_minitimeNed Maj 18, 2008 11:15 pm

Плава гробница

Стојте, галије царске! Спутајте крме
моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе
ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан
хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до
брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не ружи вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж цили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна питомина?
То велика душа покојника лута

Стојте, галије царске! На гробу браће
моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, к'о пена
што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
огромна и страсна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек
утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ
црну
побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Као вручим кључем крв пенуша њина
У деци што кликцћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се жари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне
посте
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
Nazad na vrh Ići dole
 
Milutin Bojic
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Srpski klub Vidovdan :: Literatura i knjizevnost-
Skoči na: