Kosmet (Kosovo i Metohija)

...је географска регија у саставу покрајине Србије Косово и Метохија. Друга регија се зове Метохија.

Назив :

У колоквијалном говору, Аутономна Покрајина Косово и Метохија се једноставно зове Косово, због дужине назива и једноставности изговора. Иако неисправно, под Косовом се често подразумева читава покрајина, укључујући и Метохију.

Историја:

До доласка Турака на ове просторе Косово је било углавном насељено српским живљем. Наком Косовског боја, Срби су се повлачили испред Турака на север у Угарску, а током отоманске владавине која је на Косову трајала до 1912. Косово су населили исламизирани Албанци и друго муслиманско становништво, које је служило Отоманској империји.

Српска војска је заузела Косово и Метохију у Првом балканском рату 1912. године, а турска војска је била протерана са српских територија за мање од два месеца. Након окупације Југославије од стране нациста у Другом светском рату, Косово је окупирала Италија и прикључила је Великој Албанији. Од 1945. до 1952. године на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНЕ-е и УДБЕ које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке Балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.


Током свих година од 1945. до данашњих дана траје велика сеоба Срба са Косова и Метохије у централну Србију. Услед тих миграција, али и услед великог таласа албанских исељеника из Албаније и њиховог огромног природног прираштаја, на Космету Албанци постају већинско становништво.

У новој Југославији Косово и Метохија су чинили покрајину у оквиру Србије. У новембру 1968. у покрајини су избили немири. Комунистичка власт је уставом из 1974. дала већу аутономију Косову и Метохији. Нови Немири на Косову и Метохији су избили 1981. када су Албанци тражили да Косово и Метохија буде седма република СФРЈ. Протесте је смирила Југословенска народна армија.

Након бомбардовања СР Југославије које је почело 24. марта 1999. године и трајало три месеца, југословенска војска се повукла са Косова и Метохије, а дошле су снаге КФОР и НАТО.

17. фебруара 2008. године Албанци су прогласили независност што је Србија оштро одбацила. Неке од најразвијенијих светских земаља су убрзо по проглашењу признале независност Косова. Земље попут Русије, Кине, Индије и Шпаније су најавиле да неће признати једнострано проглашену независност.

Име

Назив Косово потиче од словенске речи кос - црна птица. Име Метохија долази од речи метох, којом су називана црквена имања (земљиште у тој регији је било у власништву Пећке Патријаршије).


Античко доба:

У античко доба простор данашњег Косова и Метохије се називао Дарданија. У трећем и другом веку пре нове ере, овим регионом су владали дардански краљеви: Лонгарус, Бато и Монуниус, као и Етута, Монуниусова ћерка. Косово и Метохија затим долази под власт Македонаца, Римљана, Византинаца и Бугара, да би од дванаестог века било у саставу српске државе (између 1190. и 1459. године).

Косовска битка:

На Косову пољу се 1389 године одиграла Косовска битка, у којој су Срби доживели пораз од надмоћније турске војске. Између 1371 и 1398 године Косовом и Метохијом је владао Вук Бранковић, господар Косова и Дренице, који 1389. године постаје турски вазал.

Косово и Метохија у саставу Отоманског царства:

Између 1459 и 1912 године, Косово и Метохија је било у саставу Турског царства. У време турске владавине, на територији Косова и Метохије су постојали Призренски и Вучитрнски санџак, да би касније био формиран Косовски вилајет, првобитно са седиштем у Призрену, а потом у Скопљу.

Од деветнаестог века, па све до 1945. године, Срби су за област данашњег Косова и Метохије користили и назив Стара Србија. Поред Косова и Метохије, назив Стара Србија је обухватао и неке делове Централне Србије, Црне Горе и Македоније.

Косово и Метохија поново у саставу Србије:

Између 1912. и 1918. године, Косово и Метохија је било у саставу Србије, а од 1918. године се налази у саставу Краљевства СХС, односно Краљевине Југославије, где остаје све до Другог светског рата.

Косово и Метохија у Другом светском рату

Између 1941. и 1945. године, за време фашистичке окупације, Италија је анектирала Косово и Метохија, делове Македоније и Грчке и прикључила их такозваној Великој Албанији, која је била италијански протекторат.

Током рата на терену Косова и Метохије деловале су много мање партизанске јединице него у осталим деловима земље. Велике репресалије, тежак живот под Италијанском окупацијом, одвођење у логоре и на принудни рад су учинили своје. Такође, током Другог светског рата на територији Косова деловале су и јединице Косте Миловановића Пећанца.

Од 1945. до 1952. године на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских окупационих снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА-е и УДБА-е које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.

Косово и Метохија у СФРЈ:

После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени Југославији и улазе у састав Народне (касније Социјалистичке) Републике Србије. Аутономна Косовско-Метохијска Област (АКМО) званично је проглашена 10 Јула 1945. године. Данашње границе област је добила 1959. године проширењем на северу, када су делови општине Рашка насељени искључиво српским живљем изузети из састава Централне Србије и додати области као делови општине Лепосавић.

Априла 1963. године АКМО је уздигнута на ниво покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Новембра 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. Између 1974 и 1989 године, Косово и Метохија је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално и даље било део Србије.

Сукоби на Косову и Метохији:

Косово и Метохија губи статус de facto федералне јединице 1989. године и отада је само Аутономна Покрајина Косово и Метохија у саставу Србије, са малим надлежностима. Већина становништа покрајине, чију већину чине етнички Албанци, је 1990 године прогласила независност, али то није признато ни од једне државе осим Албаније.

Косово и Метохија под управом УН:

После НАТО бомбардовања СРЈ 1999 године, Косово и Метохија долази под управу Уједињених Нација. Према Резолуцији 1244, Косово и Метохија је део Србије, али је под контролом УН.

17. марта 2004. године се одиграло масовно етничко чишћење Срба на територији Косова и Метохије. Албански екстремисти су напали читаве српске заједнице и српске културно-историјске споменике.

Коначни политички статус Косова и Метохије још није одређен.

Географија

Косово и Метохија заузима 10.887 km² и 1999. године је према проценама имало готово два милиона становника. Налази се источно од Црне Горе, југоисточно од Рашке области, северозападно од републике Македоније и северно од Албаније. Највећи градови су: Приштина са 209.000 становника и Призрен са 127.000. Покрајина се састоје из две регије, Косова на истоку и Метохије на западу.

Метохија на најширем делу има 23 km ширине, а дуга је око 60 km, на просечној надморској висини од 550 метара. Главна река је Бели Дрим. Метохију окружују планине Мокра Гора на северу и северозападу, Проклетије на западу, Паштрик на југозападу, Шар-планина на југу и југоистоку и Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.

Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри је Брезовица и Превалац, на Шар планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Македонијом. Највећи врх је Ђеравица (2.656 m), на Проклетијама, на граници Албаније и Црне Горе. Део планине Копаоник се налази на северу ове покрајине. Од река, највеће су Бели Дрим, Биначка Морава, Ситница, Ибар.

Клима на Косову и Метохији је континентална, са топлим летима и хладним зимама.

Политика и међународни статус

Међународни статус Косова и Метохије је и даље под знаком питања. Званично, Косово и Метохија је покрајина Србије, али Србија нема суверену власт над регијом.

Војно-технички споразум из Куманова 1999. године, регулисао је смернице повлачења Војске Југославије и српске полиције са територије Аутономне покрајне Косово и Метохија. Администрационе послове обављају Уједињене нације без учешћа Србије (резолуција 1244 Савета безбедности од 10. јуна 1999.). Власт има УНМИК.

УНМИК је до сада направио привремену скупштину, привремену владу и канцеларију привременог председника које чине законодавно и извршно тело под контролом УНМИК-а. Контрола сигурности (унутрашњи послови), судски систем и спољни послови су и даље под пуном контролом УНМИК-а.

Тренутни председник Косова и Метохије је Фатмир Сејдиу, а премијер осумњичени ратни злочинац Агим Чеку. Седишта владе, скупштине и председника су у Приштини.

Статус покрајине још није одређен, а преговори око коначног статуса покрајине одржавали су се током 2006. године у Бечу између Владе Републике Србије, привремених институција на Косову и Метохији и Уједињених нација.

Дана 16. фебруара ЕУ је одобрила слање мисије владавине права.

Скупштина Косова и Метохије је 17. фебруара 2008, без учешћа српских посланика, усвојила заставу и грб Косова и Метохије који приказују мапу Косова и Метохије и дизајном подсећају на заставу ЕУ. Шест звезда на застави би требало да симболично представљају Албанце, Србе, Турке, Горанце, Роме и Бошњаке.

Економија

На Косову и Метохији се паралелно користе евро и динар као званичне валуте. Евро се користи за званичне административне потребе.

Косово и Метохија спада у једну од најсиромашнијих регија у Европи са годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004).[4] Иако је у прошлости Косово и Метохија примало велике инвестиције за време СФРЈ од бивших Република, Косово и Метохија је и пре било најсиромашнији део Југославије. Поред тога, за време 1990их, лоша економска политика, међународне санкције, слаб извоз, као и етнички сукоби, су утицали на већ лошу економију.[5]

После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003. године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године. Већа економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству, док је индустрија и даље слаба, као и набавка електричне енергије. Незапосленост је између 40-50% од укупног радно-способног становништва. [6]

УНМИК је de-facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3. септембра 1999, када је постаљена царинска контрола на границама Косова и Метохије. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену између Централне Србије и Војводине). УНМИК и косовско-метохијска влада потписало су споразум о слободној трговини са Босном и Херцеговином[7], Албанијом[8] и Републиком Македонијом[9].

Због непознатог статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у привћачењу страних инвестиција и кредита.[10] Због таквог стања, на Косову и Метохији има доста "сиве економије" - шверцовање бензина, цигарета, цемента. Такође, један од проблема је и организовани криминал.

Демографија

Етничке групе на КиМ
Година Албанци Срби1 Остали
1455 1 % 98 % 1 %
1871 32 % 64 % 4 %
1899 48 % 44 % 8 %
1921 66 % 26 % 8 %
1931 69 % ?? % ? %
1939 60 % 34 % 5 %
1948 68 % 27 % 5 %
1953 65 % 27 % 6 %
1961 67 % 27 % 6 %
1971 74 % 21 % 5 %
1981 77 % 15 % 8 %
1991 82 % 11 % 7 %
2000 88 % 7 % 5 %
2007 92 % 5 % 3 %

Административне поделе

Према институцијама Владе Републике Србије Косово и Метохија се дели на 5 округа: Косовски, Пећки, Призренски, Косовскомитровачки и Косовскопоморавски.

Косовски округ има 10 општина: Подујево, Обилић, Приштина, Косово Поље, Глоговац, Штимље, Штрпце, Урошевац, Качаник и Липљан.
Пећки округ има 5 општина: Исток, Пећ, Клина, Дечани и Ђаковица
Призренски округ има 4 општине: Сува Река, Ораховац, Призрен и Гора.
Косовскомитровачки округ има 6 општина: Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Косовска Митровица, Србица и Вучитрн.
Косовскопоморавски округ има 4 општине: Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане и Витина.

Филмови о страдањима Срба на Косову и Метохији

Срби на Косову и Метохији ((sr)) ((en))
Документарни филм о терористичким нападима на српску и осталу неалбанску популацију на Косову и Метохији који су трајали од 17. до 19. марта 2004. године. Током погрома погинуло је 19 људи, 34 православна манастира је уништено или скрнављено, а преко 500 српских домова је спаљено и уништено. Преко 4.000 Срба је побегло из својих домова, а стотине Срба су озбиљно повређени и пребијени.
Уништавање српске културе на Косову и Метохији ((en)) ((sr))
Документарни филм о уништеним православним црквама и манастирима на Косову и Метохији у периоду између 1998. до 2005. године од стране албанских терориста и екстремиста.
Срби у гетима у 21. веку ((sr))
Филм медијске куће Србије РТС-а о страдању Срба на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања СРЈ и одласка Војске Југославије из те српске покрајине.
Дани од страха - страдања Срба на Космету ((sr))
Филм Владе Републике Србије о страдањима Срба на Космета. Документарни филм се фокусира на децу на Косову и Метохији и ризике које преживљавају сваки дан у овој јужној српској покрајини.

Филмови о страдањима Срба на Косову и Метохији:

Срби на Косову и Метохији ((sr)) ((en))
Документарни филм о терористичким нападима на српску и осталу неалбанску популацију на Косову и Метохији који су трајали од 17. до 19. марта 2004. године. Током погрома погинуло је 19 људи, 34 православна манастира је уништено или скрнављено, а преко 500 српских домова је спаљено и уништено. Преко 4.000 Срба је побегло из својих домова, а стотине Срба су озбиљно повређени и пребијени.
Уништавање српске културе на Косову и Метохији ((en)) ((sr))
Документарни филм о уништеним православним црквама и манастирима на Косову и Метохији у периоду између 1998. до 2005. године од стране албанских терориста и екстремиста.
Срби у гетима у 21. веку ((sr))
Филм медијске куће Србије РТС-а о страдању Срба на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања СРЈ и одласка Војске Југославије из те српске покрајине.
Дани од страха - страдања Срба на Космету ((sr))
Филм Владе Републике Србије о страдањима Срба на Космета. Документарни филм се фокусира на децу на Косову и Метохији и ризике које преживљавају сваки дан у овој јужној српској покрајини.

Aleksa_bre ::

Демографија

Етничке групе на КиМ
Година Албанци Срби1 Остали
1455 1 % 98 % 1 %
1871 32 % 64 % 4 %
1899 48 % 44 % 8 %
1921 66 % 26 % 8 %
1931 69 % ?? % ? %
1939 60 % 34 % 5 %
1948 68 % 27 % 5 %
1953 65 % 27 % 6 %
1961 67 % 27 % 6 %
1971 74 % 21 % 5 %
1981 77 % 15 % 8 %
1991 82 % 11 % 7 %
2000 88 % 7 % 5 %
2007 92 % 5 % 3 %

Значи остаје нам само етничко чишћење као могућа опција.
Лоше...
Ал' што се мора није тешко.

Па само то и ништа друго.

Свака част за слику и изразито мишљење које се полако убија

Citat :

Дokumentarac o Кosovu hit na internetu
Politika , 28.мај 2008.

PRAG - Novi dokumentarac češke javne televizije "Oteto Kosovo", sa čijim prikazivanjem ČT nekoliko meseci okleva, postao je u međuvremenu među Česima hit na internetu.

"Oteto Kosovo", film snimljen sa željom da se čuje i srpska strana kosovske priče, ponudila je češkoj televiziji nezavisna grupa autora na čelu sa režiserom Vaclavom Dvoržakom kao ideju i sirovi materijal.

Dvoržak je, pored svojih snimaka ispovesti kosovskih Srba koji govore o nasilju čije su bili žrtve, o etničkim čišćenjima, kao i o tome da ni Kfor za njih nije garancija bezbednosti, iskoristio i arhiv RTS-a.

Češka televizija finansirala je delimično snimanje tog jednočasovnog dokumentarca.
Srpska televizija je za iskorišćene arhivske materijale dobila besplatno pravo da film prikaže.

"Dobili smo dokumentarac u takvom obliku da zbog njegove jednostranosti i pristrasnosti ne možemo da ga emitujemo", objasnio je za današnje "Pravo" portparol češke televizije Ladislav Štiha.

Producent filma Aleš Bednarž je rekao da objektivnost i istinitost filma treba da procene stručnjaci.
"Mi stojimo iza toga da su sve informacije u filmu istinite", rekao je Bednarž i naglasio da u budžetu filma "nema ni krune" od bilo kakve organizacije, institucije ili političke stranke iz Srbije.

Film, koji se završava poređenjem priznanja Kosova sa najvećom češkom istorijskom traumom, "izdajom iz Minhena", gde su 1938. godine Francuska i Velika Britanija dale blagoslov Hitleru da rasparča Čehoslovačku, trebalo je da bude emitovan 17. marta, na četvrtu godišnjicu izbijanja nasilja na Kosovu protiv kosovskih Srba.

Pošto je ČT emitovanje nekoliko puta odložila, autori su ga sredinom maja stavili na internet gde je na Jutjubu zabeležio već 22.000 ulazaka, a pokrenuo je i burnu polemiku da li je Češka trebalo da prizna 21. maja (сецесију ) Kosovo.

Са јутјуба је већ уклоњен тако да преостаје торент ако неко хоће да скине.

http://thepiratebay.org/tor/4187857/Uloupen___Kosovo

У последњем броју Нових Слободних Новина(то је часопис Слободарске Странке Аустрије FPÖ) објављен је један обиман текст Ханса Штрахеа председника FPÖ-a у коме је он изнео своја мишљења о ЕУ,Лисабонском споразуму,десно оријентисаним партијама,Србији и Јужном Тиролу.

Издвајам овде део о Србији односно КиМ:

УН резолуцијом 1244 из године 1999. чврсто је дефинисана аутономија Косова. 2008. године САД, ЕУ-комисија и већина држава ЕУ(нажалост и Аустрија) нису хтели да се држе овог правила аутономије и под покровитељством америчке владе прозвана је независност Косова.Овај једнострани,правно недозвољени Акт (недозвољен УН статутом) мора од сваког члана наше странке да буде одбијен.Као патриота који брани све своје земљаке широм Европе морам и у овом случајунеправде да дигнем свој глас. Зашто?
Косово и Метохија је историјско српско подручје.Ова ситуација се може успоредити са ситуацијом и односом Аустрије и Јужног Тирола.
До 1908. године на Косову је живело око 10% албанске мањине.У последњих 100 година ова мањина је кроз циљану политику насељавања дошла са 10% на 88% становништва.Сан велике Албаније,која је већински муслиманска је на овај начин напредовао.Сличан развој ситуације планиран је од стране италијанских власти у Јужном Тиролу.Након правнонедопустивог одвајања 1918. године (анексијом након првог светског рата), Италијани су имали за циљ да смишљеним насељавањем Италијана на подручје Јужног Тирола(насељеног већинским немачким становништвом) створе исту ситуацију каква је данас на Косову.Ово је кроз борбу Јужних Тиролаца спречено.На Косову је овакав вид борбе хвалио.У другим европским регијама (урбаним пресвега), доживљавамо сваки дан да тзв. већине постају мањине.Прете ли овим регијама у будућности косовска дешавања?

Један осврт на историју, односно на бој на Косову пољу показује нам како су европски и хришћански ( православни) Срби наступили против Османске Империје и при том напуштени и остављени од остале хришћанске Европе.Ово је водило 400-годишњој турској опсади Србије.Овај догађај (Битка на Косову) осликава српску душу.Данас се Срби опет осећају напуштеним и остављеним од остатка Европе и препознају да су са БиХ и Косовом створене две исламски доминантне уметне творевине.У БиХ не смеју ни Срби ни Хрвати да се припоје својим матичним државама јер им је забрањено право референдума и тако ова квази држава опстаје.На КиМ је под патронатом НАТО-а протерано 250.000 Срба и спаљено преко 150 цркава и манастира.При том су настајала прогањања у убиства монахиња и свештеника.
Бивши канадски амбасадор у Београду Џејмс Бисет назвао је све ове догађаје правим именом.Бисет каже влада Косова се састоји од ратних злочинаца.Независност Косова ће да дестабилира Балкан или Бисетовим речима :"Независност Косова крши међународно право." те "Америка показује један перверзни интерес да заступа албанску страну на балкану.То нам је познато али да Немачка,Француска и Велика Британија све ово послушно следе, то ме је страшно разочарало."
На крају каже Бисет наступ српских војних снага на Косову је реакција на наоружани устанак УЦК , која је била терористичка организација данашњег косовског прмеијера Хашима Тачија.Америчке и британске тајне службе су учествовале у обучавању и наоружавању УЦК.

Овим речима је Штрахе завршио своје излагање на тему Србија односно КиМ.

___________________________________________________________

иначе морао сам ово из више делова јер је ћирилични текст није могао да стане у један пост.

Свака њему част.

KOZACI KRENULI NA KOSOVO I METOHIJU



Ataman Andrej Barimov Romanovič juče sa Ravne gore na Kosmet poveo 25 Kozaka iz Novosibirske kozačke vojske


Grupa od 25 Kozaka iz Rusije, koju predvodi ataman Andrej Barimov Romanovič iz Novoisbirske kozačke vojske, juče je sa Ravne gore krenula na Kosovo! Vojvoda Ravnogorskog pokreta Rade Čubrilo rekao je Beti da su Kozaci došli u Srbiju kako bi uspostavili saradnju sa tim pokretom, a poseta će biti uzvraćena krajem godine.

- Kozaci će posetiti Kosovo da bi videli kako se živi u srpskim enklavama. Oni su spremni da nam pomognu u svakom trenutku - rekao je Čubrilo.

Kozački ataman Romanovič rekao je novinarima da su „ruski Kozaci spremni da ako zatreba i vojno pomognu braći Srbima".
- Oni koji misle da su Kozaci zaboravili braću Srbe grdno se varaju. Cela Rusija pažljivo gleda sve što se dešava u Srbiji i spremni smo da vam na svaki način pomognemo. Ako zatreba i vojno! Ničega se ne plašimo i potpuno razumemo činjenicu da su neprijatelji Srba istovremeno i neprijatelji Rusa i neprijatelji Kozaka. Svi koji napadaju Srbe i hoće da im otimaju zemlju moraju da znaju da tako ulaze u sukob sa svima nama - poručio je Romanovič, i naglasio da kozaci neće ćutke i mirno gledati eventualne nove napade na Srbiju.

- Znam i da ruska vojska ima razrađene planove za hitan povratak na Kosovo ako se za to ukaže potreba. Rusija danas nije više Putinova Rusija, već nova, jaka, pravoslavna Rusija koja se neće ustručavati da interveniše da bi zaštitila svoju braću i saveznike - istakao je Romanovič.

Najava ruskih Kozaka da će stići na Kosovo izazvala je, kako saznajemo, uzbunu među stranim vojnicima i policajcima na Kosovu. UNMIK je juče saopštio da je sloboda kretanja na Kosovu zagarantovana svima i da „ruski državljani" neće biti zaustavljeni na administrativnoj liniji sa centralnom Srbijom. Ipak, poručeno je da oni nisu dobrodošli na Kosovo ako pokušaju da „izazivaju nemire i podbunjuju Srbe".

(Ag. - E. P.)

pressonline.rs)

Od 15. jula na Kosovu nove lične karte
Ponedeljak, 16. jun 2008. 16:33


Na Kosovu 15. jula počinje izdavanje novih ličnih isprava sa obeležjima Republike Kosovo, ali postojeći dokumenti neće morati da budu menjani do isteka roka važenja, rečeno je Beti u MUP Kosova.

Nove lične i pute isprave za čije su izdavanje završene sve pripreme, imaće zaštitu prema standardima Evropske unije, a MUP će uskoro početi i da izdaje nove vozačke dozvole svima kojima je istekao rok.

Da bi neko na Kosovu mogao da dobije ličnu kartu, ako nema sadašnju UNMIK-ovu, treba prvo da se upiše u Civilni registar građana Kosova, koji je otvoren u opštinskim centrima.

Uslov za upis je da živi na Kosovu ili da se vraća na Kosovo.

Povratnici treba da dokumentuju nameru ponovnog nastanjenja na Kosovu, dokažu identitet i stalno boravište na Kosovu u prethodnom periodu dokumentima bivše SRJ, a podrazumeva se lično prisutvo u Centru za civilnu registraciju.

Osnovni Kriterijum za upis je rođenje na Kosovu ili da je jedan od roditelja rođen na Kosovu, kao i neprekidno prebivalište na Kosovu najmanje pet godina izuzev u slučaju prinudnog odlaska što se dokazuje.

Za izdavanje lične karte potrebno je imati jedan od identifikacionih dokumenata bivše SRJ - lična karta, pasoš, vozačka dozvola, indeks Univeziteta sa propisanim oblikom za dokazivanje identiteta, izvod iz matične knjige rođenih.

Adresu stanovanja dokazuje se nekim od sledečih dokumenata: računom za električnu energije, telefon, vodu ili smeće ne starijim od šest meseci, registracijom vozila, ličnom kartom UNMIK-a lica na čije ime glasi račun.

Za dobijanje putne isprave, pasoša, potrebno je imati ličnu karta UNMIK-a, takođe pružiti dokaze o adresi stanovanja i uplatiti 31 evro.

U MUP-u su naglasili da su uslovi za sve građane isti i da ih mora ispuniti svako ko želi da dobije lične isprave Kosova.

(Beta)

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ „ДЕЛИЈЕ ЗА КОСОВО”

БЕОГРАД – Навијачи Фудбалског клуба Црвена звезда организовали су хуманитарни концерт „Делије за Косово”, уз благослов Српске православне цркве, а сав приход од продатих карата намењен је Србима у покрајини.

На северној трибини „Маракане” окупило се око 7.000 људи, углавном навијача, а намесник београдске епарије протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић пренео је благослов патријаха Павла и архиопископа цетињског и митрополита црногорско- приморског Амфилохија.

Вукашиновић је истакао да постоје две велике опасаности за Србију у овом тренутку, а то су да се „заборави Косово и да не истрајемо у борби за њега”.

Током наступа Хора „Косовски божури”, под вођством глумице Иване Жигон, на јужној трибини стадиона биле су исписане речи Космет.

На концерту су наступили Бора Ђорђевић, Ђорђе Давид са бендом, групе „Неврене бебе” из Београда, „Рашанке” из Новог Пазара, група 357 и Бајага и инструктори.

Навијачи „Звезде” на концерт су довели око 100 малишана из српких енклава са Косова и Метохије.

Ово је други хуманитарни концерт „Делије за Косово”, а први је био организован прошле године.

извор политика